Napoleon je pao, vratio se, i pao zauvek. Na kraju je shvatio da ga je Taljeran izdao. "Gospodine", rekao mu je za vreme doručka jednog jutra, pred celim dvorom, "vi ste obično govno u svilenim čarapama." Ali Taljeran je tada već obezbedio figuru iz Rusije - crnu kraljicu. Zajedno s njom dao mi je još nešto veoma vredno: shemu šetnje konjem koju je izradio Amerikanac Bendžamin Frenklin, a koja je ukazivala na izgled formule.
Sa Šahinom i Šarlotom otišla sam u Grenobl, ponevši osam figura, tkaninu i nastojničin crtež table. Tu, na jugu Francuske, ne tako daleko od mesta gde je Igra prvi put započeta, pronašli smo čuvenog fizičara Žana Baptista Žozefa Furijea, koga su Šarlot i Šahin sreli u Egiptu. Iako smo imali mnogo figura, ipak nismo imali celinu. Prošlo je trideset godina pre no što smo dešifrovali formulu. Ali konačno smo ipak uspeli.
Jedne noći u tami Furijeove laboratorije, nas četvoro smo stajali i posmatrali kako filosofski kamen nastaje u retorti. Posle trideset godina i mnogih propalih pokušaja, konačno smo na pravi način prevalili svih šesnaest faza. To se zvalo venčanjem Crvenog Kralja i Bele Kraljice - bila je to tajna izgubljena pre hiljadu godina. Kalcinacija, oksidacija, kongelacija, fiksacija, solucija, digestija, destilacija, evaporacija, sublimacija, separacija, ekstrakcija, ceracija, fermentacija, putrifikacija, propagacija - i, najzad, projekcija. Posmatrali smo kako se isparljivi gasovi dižu iz kristala u čaši koja je sijala poput kakvog sazvežđa u Vaseljeni. Gasovi su, podižući se, obrazovali boje: ponoćno plavu, purpurnu, ružičastu, grimiznu, crvenu, narandžastu, žutu, zlatnu... To su zvali paunov rep - spektar vidljivih talasnih dužina. A ispod su bili talasi koji su se samo mogli čuti, ne i videti.