sr
Books
Sidarta Mukardž

Pesma ćelije


Autor svetskog bestselera i u Srbiji nagrađivane knjige Gen
Istraživanje medicine i novog čoveka
„Smelo. Očaravajuće. Neodoljivo privlačno.“
Wall Street Journal
Otkriće ćelija — prihvatanje činjenice da su složeni živi organizmi zapravo skupovi sićušnih, samodovoljnih i samoregulatornih jedinica i da su srce, krv, mozak sagrađeni upravo od ovih majušnih komora  –  dovelo je do rođenja nove vrste medicine utemeljene na manipulisanju ćelijama u terapijske svrhe. Fraktura kuka, srčani zastoj, Alchajmerova bolest, sida, kancer, bubrežna insuficijencija, artritis, upala pluća — sve se to može redefinisati kao rezultat nenormalnog funkcionisanja ćelija ili ćelijskih sistema. I sve je predmet ćelijske terapije.

Ispripovedana toliko slikovito, lucidno i napeto da kompleksna nauka postaje uzbudljiva poput najboljeg romana, Pesma ćelije kazuje priču o tome kako su naučnici otkrili ćelije, kako su počeli da proniču u njihovo funkcionisanje i kako to znanje sada koriste da nam pomognu. Prožeta Mukardžijevim ličnim iskustvom kao istraživača, lekara i strastvenog čitaoca, Pesma ćelije istovremeno je remek-delo o tome šta znači biti čovek.
„Informativan i zabavan uvod za sve koji žele da shvate funkcionisanje osnovnih građevinskih blokova od kojih je sazdano njihovo telo.“
Economist
„Pesma ćelije objedinjuje najnovija istraživanja, vrhunski naučni rad, neustrašivo izveštavanje, veličanstvenu prozu i enciklopedijsku studiju koja se čita žudno poput napetog krimića.“
Oprah Daily
„Mukardži prepliće zanimljive priče o naučnicima sa kompleksnom naukom koja proučava funkcionisanje ćelija.“
Financial Times
675 бумажных страниц
Дата публикации оригинала
2022
Издательство
Laguna
Переводчик
Tatjana Milosavljević
Уже прочитали? Что скажете?
👍👎

Цитаты

  • Kristina Gajićцитирует7 месяцев назад
    Život je neprestano ritmično kretanje
    – pulsa, koraka, pa čak i ćelija.
  • Emilijaцитирует28 минут назад
    Pošto su obrazovale agregate, „pahuljice“ su nastavile da opstaju u ovim klasterima. Uzgajene iznova nisu postajale jednoćelijske već su zadržavale svoju konfiguraciju. Uskočivši u multicelularnost, evolucija je odbila da se vrati na staro.
  • Emilijaцитирует28 минут назад
    Pustio je ćelije kvasca da narastu u deset zasebnih boca i onda ostavio boce da odstoje četrdeset pet minuta, tako da su jednoćelijski kvasci ostali da plutaju, dok su višećelijski agregati („klasteri“) pali na dno. (Posle više pokušaja ustanovili su da se selekcija efikasnije obavlja centrifugovanjem „supe“ malom brzinom.) Ratklif je uzimao višećelijske klastere koje je gravitacija držala na dnu, uzgajao ih i ponovio proces više od šezdeset puta za svaku od prvobitnih kultura, svaki put birajući agregate koji su padali na dno. Bila je ovo simulacija višegeneracijske selekcije i razvoja – Darvinova Galapagoska ostrva zarobljena u boci.

На полках

fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз