sr
Books
Sidarta Mukardž

Pesma ćelije


Autor svetskog bestselera i u Srbiji nagrađivane knjige Gen
Istraživanje medicine i novog čoveka
„Smelo. Očaravajuće. Neodoljivo privlačno.“
Wall Street Journal
Otkriće ćelija — prihvatanje činjenice da su složeni živi organizmi zapravo skupovi sićušnih, samodovoljnih i samoregulatornih jedinica i da su srce, krv, mozak sagrađeni upravo od ovih majušnih komora  –  dovelo je do rođenja nove vrste medicine utemeljene na manipulisanju ćelijama u terapijske svrhe. Fraktura kuka, srčani zastoj, Alchajmerova bolest, sida, kancer, bubrežna insuficijencija, artritis, upala pluća — sve se to može redefinisati kao rezultat nenormalnog funkcionisanja ćelija ili ćelijskih sistema. I sve je predmet ćelijske terapije.

Ispripovedana toliko slikovito, lucidno i napeto da kompleksna nauka postaje uzbudljiva poput najboljeg romana, Pesma ćelije kazuje priču o tome kako su naučnici otkrili ćelije, kako su počeli da proniču u njihovo funkcionisanje i kako to znanje sada koriste da nam pomognu. Prožeta Mukardžijevim ličnim iskustvom kao istraživača, lekara i strastvenog čitaoca, Pesma ćelije istovremeno je remek-delo o tome šta znači biti čovek.
„Informativan i zabavan uvod za sve koji žele da shvate funkcionisanje osnovnih građevinskih blokova od kojih je sazdano njihovo telo.“
Economist
„Pesma ćelije objedinjuje najnovija istraživanja, vrhunski naučni rad, neustrašivo izveštavanje, veličanstvenu prozu i enciklopedijsku studiju koja se čita žudno poput napetog krimića.“
Oprah Daily
„Mukardži prepliće zanimljive priče o naučnicima sa kompleksnom naukom koja proučava funkcionisanje ćelija.“
Financial Times
675 бумажных страниц
Дата публикации оригинала
2022
Издательство
Laguna
Переводчик
Tatjana Milosavljević
Уже прочитали? Что скажете?
👍👎

Цитаты

  • Kristina Gajićцитирует7 месяцев назад
    Život je neprestano ritmično kretanje
    – pulsa, koraka, pa čak i ćelija.
  • Emilijaцитирует6 часов назад
    Gringard je klimnuo glavom. Bio je upravo stigao sa seminara o neuronskim organoidima – majušnim klasterima nervnih ćelija koji se, uzgajeni u rastvoru (sličnom matriksu) u laboratoriji, organizuju u loptaste oblike. Istraživači su počeli da ih nazivaju „mini-mozgovima“ – što je nesumnjivo preterivanje – ali bilo je nečega neporecivo sablasnog u vezi sa posmatranjem ovih loptica u kojima ljudski neuroni ispaljuju i komuniciraju između sebe. Da li je ikad u jednoj od tih organela ispaljena misao, koliko god neodređena ili zbrkana? Da smo ih bocnuli, da li bi to izazvalo čulnu senzaciju?
  • Emilijaцитирует6 часов назад
    Geni su, sami po sebi, upadljivo nepotpuna objašnjenja kompleksnosti i raznolikosti organizama; da bismo objasnili fiziologiju i sudbine organizama, moramo da dodamo interakcije gen-gen i gen-okruženje. Decenijama ispred svog vremena, genetičarka Barbara Meklintok nazvala je genom „senzitivnim organom ćelije“.

На полках

fb2epub
Перетащите файлы сюда, не более 5 за один раз