Devojčica na litici

Dali su mi ime po princezi iz čuvene bajke. Možda je to razlog što sam oduvek verovala u čarolije. A dok sam odrastala, shvatila sam da je bajka alegorija velikog životnog plesa u koji se svi mi upuštamo od trenutka kad se rodimo.

Očigledno upravo strah mnoge ljude sprečava da urade nešto što će ih usrećiti.

„I tako nastavljamo, čamcima uzvodno, neumorno nošeni u prošlost.“

Da, sve je moglo da krene užasno naopako, ali ponekad neko mora imati vere da neće krenuti naopako

Možda je previše nečega isto tako loše kao i premalo

Ali životinje su bolje od ljudi

„Kao da moje telo samo zna. Kad igram, zaboravim na sve i srećna sam.“

Podigla je glavu i pogledala u more. Danas je bilo tiho i mirno – uspavano čudovište što može da se podigne i pobesni, da opustoši sve za nekoliko minuta.

znam kako je to kad si tužna. Kad sam tužna, ja odem na svoje magično mesto.“

„A gde je to?“

„Ne mogu da ti kažem jer onda ne bi bilo magično. I ne bi bilo moje. I ti treba da imaš jedno takvo.“

materijalnom smislu poseduju malo toga i njihovi horizonti su uski. Na sve nevažno samo se nasmeše, ali taj osmeh dele s uzajamnim razumevanjem. Njihov svet je mali, ali bar je bezbedan unutar svojih granica i vezuje ih.