Možeš da ostariš i da ti ruke drhte, možeš da ne spavaš noću osluškujući šuštanje u svojim venama, možeš da patiš za svojom jedinom ljubavlju, možeš da posmatraš kako svet oko tebe uništavaju opaki ljudi ili kako se tvoja čast gazi u kloakama prostih umova. Jedino što ti tada preostaje jeste da učiš. Da učiš zbog čega se svet kreće i šta ga pokreće. To je jedino što um ne može da iscrpi, otuđi, da te muči time, jedino čega se ne plaši i ne preza od toga, jedino zbog čega neće zažaliti.