Pokloni mi Pariz

Danju podseća na rešetkastu strelu uperenu u nebo; a noću liči na ogromno koplje sazdano od svetlosti.

Bolje je biti srećan zbog onoga što imaš nego zagorčavati sebi život misleći o onome što želiš a ne možeš imati

Zašto njoj nikad ne prilaze mačo tipovi? Hvatao ju je bes što kao magnet privlači muškarce koji mrze rizik i liče na izgubljenu štenad, željni da ih neko žensko potapše po leđima da bi se osetili važnim.

– Ne shvatam kako to da voliš da jedeš dok hodaš.

– To je način da se dobije na vremenu

Žene su lepše kad su srećne.

Bolje je biti srećan zbog onoga što imaš nego zagorčavati sebi život misleći o onome što želiš a ne možeš imati.

Bolje je biti srećan zbog onoga što imaš nego zagorčavati sebi život misleći o onome što želiš a ne možeš imati.

Sazreti znači prihvatiti činjenice ne praveći od toga tragediju.

Ni „Kako si?“, ni „Je li ti lepo tamo?“, ništa što bi izdaleka ličilo na naklonost.

Nije bila nikakva tajna da njena majka mrzi i sam pomen Pariza i sve što je povezano sa Francuskom, a uz to je i kivna na nju zbog tog nesrećnog putovanja.