momentima kada tuga postane jedina prepoznatljiva emocija u meni, stopim se sa sivilom koje me okružuje. Ali, ne, to nije klasična tuga koju biste osetili kada čujete neku vest koja taj osećaj izaziva, ova je sveopšta. Ona za sopstvenim bivstvovanjem u ovom životu, kada znate da ste nešto uradili pogrešno, nešto krupno zbog čega vučete repove koji određuju tok vašeg života. Kada znate da ste samom sebi uskratili pravo na život i odlučili da budete hladna osoba. Onda se te emocije nakupe, istuku se međusobno u vašim grudima i to traje nekoliko sekundi, ali posle toga ostane - tuga.