Sreća nije prirodno stanje, već jedno treperavo, vanredno, to su sekunde, minuti i dani za koje znaš da ne mogu potrajati. A čežnja ne dolazi posle sreće, već ide podruku s njom, jer sa srećom dolazi i bolni uvid da više ništa ne može biti kao pre, i već ti nedostaje to što imaš, unapred strepiš od apstinencije, od tuge zbog gubitka, proklinješ što si saznao šta si u stanju da osećaš.