Profesionalac

Да сам у животу обраћао пажњу на паметне људе, колико на полусвет и лудаке, и сам бих нешто паметније урадио!)

Само ме занима, Тејо, како сад одједном верујеш да у комунизму неко може да дође на место које заслужује и које му по квалитетима припада, кад си до јуче тврдио да цео систем апсолутистичког бољшевизма функционише искључиво на поданичкој, пасјој верности, а не на знању и памети.

Чини ми се, неки пут, да наши људи једва чекају да остаре, не би ли годинама и изгледом стекли поштовање које им је за живота било ускраћено.

Људи речима скривају мисли.

док сам напуштао аеродромску зграду, размишљао сам како ми очеви увек кажемо на време све што не треба: оно што треба кажемо касно… Или никада.

колико сам разумео Аристотела, писац у своме занату не сме правити грешке у односу на истину.

Човек може у овом граду да поживи стотину година и увек ће се наћи неко ко ће му поменути завичај. Све што ваља овде си стекао, све што не ваља – донео си…

„Па, ја сам таксиста, сине“. Он је рекао: „Ти си таксиста другима, а мени си отац.“