Dugo je premišljala da nije ona krivac. Možda je patila od sindroma Petra Pana i još se nije osećala spremnom da se nekome posveti. Pomislila je kako i oni najbeskorisniji znaju da žive u društvu, pa se osetila usamljeno. U pokušaju da se oseti snažnom, zapitala se je li, možda, najsloženije umeti živeti sam sa sobom.