Luka spasa

Devon je pogledala sat na zidu. Zaplakala je kad su sećanja navrla.

Mora da vidi Kera, da ga dodirne, da oseti njegove ruke oko sebe, da čuje kako joj šapuće na uvo da će sve biti u redu.

Koliko dugo će je ostaviti da čeka?

Nije razmišljala o tome u šta se upušta. Otvorila je vrata i pošla za njim.

Dobro došla kući, u svoj dom.“

Dom. To je lepo zvučalo.

„Dom je tamo gde si ti.“ Naslonila mu je glavu na rame. Ker joj je poljubio vrat i zatvorio vrata, ostavivši svet u zalivu za njima.

Dakle, Pepeljugo, jesi li pobegla na ostrvo Šel da nađeš srećan kraj?“

„Nisam“, odgovorila je šaljivo pa nastavila ozbiljnim glasom. „Srećan kraj postoji samo u bajkama. Moj dolazak ovamo bio je samo novo poglavlje. Kraj još nije napisan.“

Devon je počela smenu ranije kako bi držala korak s gužvom i porudžbinama.