«Bakić u Unezverijadi gradi paraleleni univerzum Evrope sa početka XX veka, uzavrele od naučnog i kulturnog Progresa, u kojoj naše junake — umetnike, futuriste, sve do jednog odjeke postojećih avangardnih ličnosti, imena, ideja — kaldrmisanim ulicama boemskog Pariza voze parotramvaji, parobusi i parokabrioleti(!), nebom ih preko Alpa nose moćni dirižabli, dok se etrom šire zvuci i slike iz misterioznih Gnommašina — proizvoda laboratorija tajnovitih balkanskih Alchemista — prenoseći proglase NadPape ABre-Tona.
„Unezverijada svakako potvrđuje da je Ilija Bakić jedan od najosobenijih srpskih prozaista: mračan, duhovit, stilski prepoznatljiv, a uz to i pisac neiscrpne mašte, koja uvek uspeva da nađe onaj elemenat oneobičenja, onaj obrt koji trgne, zbuni, obraduje, pomeri čitaoca. […] Intelektualan bez pretencioznosti, duhovit bez napora, ali i zastrašujući po pitanjima koja postavlja Bakićev književni Vavilon gradi se sam za sebe, magnetski privlačan za one koji uživaju u njegovoj prozi, koja je davno napustila žanrovske ramove i stege.“
Ljiljana Pešikan-Ljuštanović"
