Naše priče

Nedostaje mi vreme kada je bilo bitno šta nosiš u sebi, a ne na sebi. Možda nekada nismo imali „sve“, ali smo, čini mi se, od tada do danas mnogo toga izgubili…

Negde sam pročitala da kad ignorišeš zlo, ono se vrati onom ko ga je uputio. To nažalost znači da zlo nikada ne umire.

mora da promeni pravac i da ide horizontalno – da uđe kroz jedno uvo u glavu, da je tu malo

Samoj sebi sam rekla da više neću dozvoliti da mi muka prolazi vertikalno – kroz želudac i sve organe i da tako struji do glave

Dobro je što, bez obzira na godine, uvek ima šta da se popravi ili promeni u nama samima. Sve je to zarad lične udobnosti, jer kako male stvari mogu da ulepšaju dan, isto tako male stvari mogu i da ga pokvare.

Danas su pogledi upereni isključivo ka nekom ekranu, uglavnom mobilnog telefona. A tamo nema ničijeg pogleda.

I dalje mislimo da su farmerke i bela košulja univerzalna i idealna kombinacija za svaku priliku

Deca su se retko podržavala, kritika je trebalo da motiviše. A da li je? Mene nije.

Kad se prošle godine vratio, nedeljama je imao neki sjaj u očima i blagi osmeh. Zbog tog osmeha i tog sjaja, izdržaću, ma šta ko pričao. Sama.

Čitanje daje život knjigama. Čitanje je učenje i čuvanje jezika. Bez znanja maternjeg jezika džabe je busanje u patriotske grudi.