Sve što ti nikad nisam rekla

Divna..pretužna, kao i svako nerazumevanje, odbacivanje, neizgovoreno..kao predaja bez borbe da shvatiš ko si, šta želiš i da to kažeš sebi i drugima.

Често посегнем за препорученом књигом и ако пре тога нисам ни помислила на њу. Тако је било и са књигом Селест Инг "Све што ти никада нисам рекла" након #препоруке коју сам овде добила.
Moја пријатељица је фантастично описала ову књигу и психолошки профил породице која је и главна срж романа.
Ја сам некако више погођена оним социолошким моментом у књизи, односно друштвом у целини.
И ако је ово прича о једној породици, о потискивању емоција, потреби за припадањем...​О дечијим фрустрацијама које нису изгубљене ни када престају да буду деца.
Све прогутане и прећутане емоције овде испливају у сваком поглављу романа.
Али рам романа је онај који се назире и у мени је изазвао емоцију, а то је друштво у којем ова породица живи. Можда је мени израженији, јер и немам неко мишљење о америчком друштву и можда зато што и после "Убити птицу ругалицу" је све остало исто. На западу ништа ново
Тако овде постоји Џејмс који је први Азијат у школи Лојд, затим његова деца који су једини Кинези у Мидлвуду.
Никада они нису осећали припадност и ако су рођени на америчком тлу и нису никад крочили у неку другу земљу.
Упознајемо се овде и са начином доласка Џејмсових родитеља у САД. Емигрирали су под лажним именима у земљу у којој се укрштају разне расе, али у земљу у којој Конгрес затвара врата емигрантима из Кине ради могућности да та мешавина постане превише жута.
Док су Ирци, Немци, Швеђани, Норвежани, Италијани и руски Јевреји хрлили ка Кипу Слободе, "жутаћи" су морали да нађу друге начине.
Толико о земљи где су сви једнаки 😉.
Тако се овде Џејмс - Кинез бори са собом у друштву у којем није прихваћен.
Тако се његова супруга Мерилин-Американка бори са својим пољуљаним психолошким профилом, јер се није остварила кроз професију, кроз детињство и одрастање.
Нејт-њихово прворођено дете који овде једини води роман у трилерске воде и покушава да растумачи убиство његове сестре.
Хана, најмлађе дете у породици Ли и увек у неком запећку и испод стола. Мени је омиљена, јер једина посматра и види.
И на крају Лидија, обожавано дете, која је мртва.
Овде влада феномен " Људи закључују какав си пре него што те и упознају", али он није само амерички, чини ми се да је глобални. То најбоље знају они који су имало различити.
Не знам како бих класификовала ове ликове у роману, можда их нисам увек разумела, можда су за мој укус себични.
Зато су ме током читања и нервирали, сметали ми моменти када им је пошло наопако и моменти када је било прекасно.
И ако сам им замерала нису ме гушили, читала сам роман у једном даху.

Многи су рекли да је родитељсво најтеже и зато треба прочитати ову књигу. Треба упознати и оне који нису најбољи у овом светом занимању. Оне који преносе своје успехе и неуспехе на своју децу. И да се запитамо да ли можда понекад то радимо и ми?

Emotivna priča koja pokazuje svu slojevitost i zatvorenost ameručkog društva početkom druge polovine dvadesetog veka. Pokazuje takođe kako uvek moramo da cenimo sebe, da poznajemo i poštujemo svoje poreklo da bi nas i drugi cenili bez obzira na postojeću ksenofobiju ili predrasude. Otac ove mešovite porodice očajnički pokušava da se uklopi u američko društvo na pogrešan način. Čak deluje malo čudno što on kao profesor istorije na fakultetu ni u jednom trenutku ne shvata da je kineska kultura iz koje potiču on i njegovi roditelji jedna od najvećih kultura na svetu. Noseći kompleks niže vrednosti prenosi taj osećaj i na svoju decu koja pokušavaju da se uklope mada m okolina nije bsš naklonjena.Ova knjiga takođe govori o tome koliko roditelji mogu da budu opterećujući i koliko odsustbo prave komunikacije može da bude tragično.

Nevjerovatno, izuzetno, jedinstveno ...

Bez reči... Ovo je jedan od onih trenutaka kada poželim papirno izdanje knjige da ga još malo grlim sa setnim osmehom...

Odlična knjiga

Fantasticna knjiga o porodici i porodicnim odnosima! Procitala sam je u dahu. Preporuka i za decu i za roditelje.

⭐⭐⭐⭐⭐

nezna i produhovljena prica i porodici

Tako je to kada roditelji ne vide svoju decu ,nego svoje izgubljene snove,promasene odluke i neostvarene ciljeve zele d ostvare ,dosanjaju,odluce kroz njih.Nije losa,malo razvucena u pojedinim delovima.