li je svako od nas bar jednom u životu bio u iskušenju da sve upropasti? Da li je osetio onu iznenadnu vrtoglavicu – potrebu da sve uništi, sruši, pretvori u prah – zato što je dovoljno da izgovori nekoliko pažljivo odabranih, oštrih, preciznih reči, za koje i ne znamo odakle su se pojavile, reči koje povređuju, koje pogađaju pravo u metu, koje ne mogu da se poprave, izbrišu? Da li je svako od nas bar jednom osetio onaj čudan, slepi, razorni gnev zato što treba tako malo da se sve uništi?