Proces prisutnosti

Između odrasle osobe i deteta u nama leži ogromna provalija straha, besa i bola.

Prihvatanje je početak promene.“

„onako je kako veruješ da jeste“

Kada živimo u vremenu, dane provodimo u traženju smisla života. Nasuprot tome, kada smo prisutni, uživamo u životu prepunom smisla.

Dok smo mladi, potreba da se ponašamo na način za koji verujemo da će nam doneti roditeljsku ljubav i odobravanje potpuno je automatska.

„Prihvatanje je početak promene.“

Šta se dogodilo? i Kako da sprečim da mi se ovo ponovo dogodi? Sve dok ne dobijemo odgovore na ova pitanja, ona će nam pažnju sa sadašnjeg trenutka odvraćati na traume iz prošlosti i zastrašujuće projekcije budućnosti. Ta neodgovorena pitanja predstavljaju okidače za neprestanu uznemirenost. Proces prisutnosti smiruje i rešava ovu uznemirenost na samom njenom izvoru.

Kako svesno povezano disanje pokreće svesnost sadašnjeg trenutka? Većina nas vreme provodi razmišljajući o okolnostima iz prošlosti ili događajima koji tek treba da se dese. Misleći um se gotovo isključivo bavi takvim razmišljanjima. Razmišljanje o prošlosti i budućnosti je mentalna zavisnost koja zarobljava našu ljudskost u neku vrstu uspavanog unutrašnjeg stanja koje se spolja odražava u

Potisnuli smo neprijatna emocionalna stanja zato što verujemo da nešto nije u redu svaki put kada se ona pojave. Takvo verovanje nam ne koristi.

Misleći um ili pretpostavlja kako već zna sve što treba da zna, ili veruje da ono što još ne zna – može da shvati razmišljanjem i analizom.