Utvare

Znaš kako se kod nas kaže: ko mi mazi cuka i hvali ženu, taj mi ne može biti prijatelj.“

Godine se ne prikradaju, dugo nas vrebajući – one skoče iznenada

Priča sa samim sobom je jalova. Pa i zaklinjanja ili kletve. To mora neko da čuje ili se neće desiti.

Uspeo bi, nego nisi verovao. Nije stvar u tome možemo li nešto ili ne možemo, već u veri. Ko ima veru uspeva, koliko god mu zadatak bio nemoguć.“

. Tuga bolje spaja ljude nego r

Kao da postoji neko mesto za loše i ružne reči na koje glava nema pristup.

Istrče, izlete, a da te neko pita što si ih izrekao, ti ne bi umeo da kažeš. Slegneš ramenima i pogledaš u zemlju ako te bude sramota.

Ako si džukela, nasmeješ se i odmahneš rukom

Izađu nam tako glupe reči iz usta a da pamet nisu pitale.

Putevi nam kradu poglede jer se usredsredimo na njih, pa nam oči ne vide ništa drugo. Ne primetimo ono pored puta.

Propušteno, Jevreme, nije kao i izgubljeno, govorim sebi. Izgubljeno smo imali, propušteno ne. I gde je veća žal? U sećanju na ono lepo što je bilo pored nas, pa nestalo ili na ono lepo što je samo prošlo kraj nas, a mi nismo posegli za njim

Od godina ne možemo da se otreznimo