То је мука западног човека. Све чешће срећем претерано брижне мајке. Дете учи да хода, па падне, а оне, опхрване грижом савести и на ивици разума, хрле да га подигну. Подмећу му меке јастуке и измишљају свашта како би спречиле повређивање. У разумној мери то је нужно јер ако видимо да дете пузи према литици, наравно да ћемо му променити смер. Али мењати му правац кретње без стварног разлога сулудо је, непоштено, непристојно и врло штетно. Тако се праве људи без мозга и воље.