Poslednji sati

Onda joj čujem glas, jasno kao da je tu pored mene, kako mi nežno govori: „Kato, mila dušo, zatvori oči“

Tada sam shvatila da je drugima najteže ispričati ono što ni mi sami ne razumemo.

Naprosto nisam mogla da poverujem da će ovo biti moji poslednji
sati.

Naprosto nisam mogla da poverujem da će ovo biti moji poslednji

iako sam dobro znala da sam učinila sve što je bilo u mojoj moći. Ostalo... ostalo je bilo u božjim rukama.

Za ples je uvek potrebno dvoje. A njih dvoje su svoj ples otplesali...

Pusti, čedo, to je moj čovek, a otac ti, ja ću da ga negujem i ispratim...

Sećala se, bila je pozna jesen kada je Vasilije, u njihovoj kući, ispustio dušu.

– Mila moja, život je čudo! Neprestano nas iznenađuje i stavlja pred razna iskušenja... Prihvati sve ono što ne možeš da promeniš i promeni sve ono što možeš.

Prihvati sve ono što ne možeš da promeniš i promeni sve ono što možeš

doneseš bilo kakvu ishitrenu odluku. Ja se