Na ostrvu pisaćeg stola

Treba biti mlad i živeti, ali ni u tome ne treba preterivati

i popularan najviše u svojoj porodici. Nikad nisam mislio
o tome da ću nešto postati, a najmanje ovo što sam danas.
Zbog toga nisam ni postavljao uslove — u kome gradu da
živim, u kakvom stanu, čime da me hrane i kako da me
oblače. To nisu mogli sanjati ni moji roditelji, drugovi i
učitelji, pa sam dobijao jela, pića, batina i dvojki koliko je
pripadalo i svakom drugom dečaku mojih godina.
Međutim, ne žalim se. Bilo je sjajno. Više se i ne sećam

A to o čemu ćeš pisati, dešava ti se baš sada, u sedmoj, desetoj