Dobre komšije

Oprezno me je pogledala, i usne su nam se spojile.

„I ja tebe volim.“

Okrenuo sam joj leđa i pokazao Bjanki kako nameravam da zadavim babu

Šta misliš, da li ima neku dijagnozu?“, pitala me je Bjanka.

„Sigurno da ima. U današnje vreme je lakše dobiti dijagnozu nego pismo poštom.“

ono što si – sve druge mogućnosti su zauzete

Kada ste sami, prinuđeni ste da vidite samu sebe. Nema tu pogleda u kojima se možete sakriti, niti poljubaca među kojima možete iščeznuti. Nema tih praznih reči koje su gore od bolnih misli.

Ljudi vas zaborave brže nego što biste mogli očekivati. Ima toliko drugih ljudi kojima mogu da se bave.

podnesu što je komšijska zabava odložena.

„E, sad je vreme

Neki ljudi se rađaju takvi. Prolaze kroz plamen bez opekotina i iz vode izlaze suvi. Mene su čitavog života preticale takve žene.

Na šetalištu kraj mora ljubila me je kao kada smo bili mladi, dok je krupno sunce boje narandže bacalo poslednje zrake na horizontu iznad Baltika.

Onu najgoru krizu smo ostavili iza sebe. Možda ćemo uspeti da ponovo pronađemo jedno drugo.