Uvek je verovao da sudbina, pored svog hobija da zaskače nevine ljude s leđa i, ako je moguće, spuštenih pantalona, voli da se gnezdi na železničkim stanicama u svojim pauzama za kafu. Tu su počinjale ili se završavale tragedije i romanse, bekstva i povraci, izdaje i odsutnosti. Život, govorio je sebi, to je železnička stanica na kojoj se čovek uvek popne, ili ga popnu, u pogrešan voz.