Aleksandar od Jugoslavije

Nije Jugoslavija greška. Greška smo mi svi, ovakvi kakvi smo sad...

Zlo je neprosvećena demokratija, a ne prosvećeni apsolutizam... I Platon se rugao obliku vladavine u kome trojica neukih mogu da nadglasaju Sokrata i njega.

U tihom glasu glas je Boga, piše u Bibliji...

Piši za novine šta hoćeš, a meni javljaj ogoljenu istinu, ma kakva da je. Naše diplomate i agenti me, uglavnom, obmanjuju. Govore mi samo ono što misle da će da mi prija... Znaš, Mesečino, da ne volim ulizice. Dok smo bili u izgnanstvu, ti si, žestoko, nekoliko puta raspalio po meni. Volim takve...

„Ljubomir Davidović i Svetozar Pribićević odsekli su glavu Nikoli Pašiću i, pilatovski, za glavoseču označili Aleksandra“, zapisao je Luka Mesečina.

Zlo je neprosvećena demokratija, a ne prosvećeni apsolutizam...

„Danas rasteš samo iz krvi najboljih, što su maču dali svoja tela spravna, blešteći u duhu i u čistoj volji, božanstvena, sveta, zemljo pravoslavna.“

Moj cilj je, gospodine Radiću, da Jugoslavija bude balkanska Amerika. Da svak bude ono što jeste, i Hrvat, i Srbin, i Nemac, i Arbanas, i katolik, i pravoslavac, i musliman... ali da bude i Jugosloven. Da mu pripadnost takvoj državi bude glavna nacija i glavna vera. Možemo li, gospodine Radiću, imati takvu Jugoslaviju?
– Takvu, samo takvu, ili je neće biti, neće zaživjeti i preživjeti. Divno je imati Ameriku za uzor, ali Amerika nije unitarna, ona je savez država.
– Ali, gospodine Radiću, američke države nisu ni plemenske, ni nacionalne, ni rasne, ni religijske. U tome je snaga Amerike.

Ovo nije mir, Aleksandre. Ovo je primirje na dvadeset godina. Ne duže od toga. Živi bili pa videli. Nemačka će se oporaviti i napasti ponovo

svoj grb... Tako se priča, ali povijesnih dokaza nema.