Andrićeva lestvica užasa

Što je neka zemlja dalje od Rusije, to joj bolje ide, i obratno, iako Rusija, strogo uzev, ne priznaje nikakve granice osim onih nacrtanih u Kremlju, a to što se još uvek nije proširila na čitavu zemaljsku kuglu, rekao je Andrić, ne treba zahvaliti odbrambenim strategijama ostatka sveta, nego poslovičnoj traljavosti ruske administracije.

Pa ne možeš, Stojkoviću, rekoh potom, zemlju pretvoriti u javnu kuću – a svaka je republika javna kuća, sâmo joj ime kaže – i očekivati da u nju masovno ne nagrnu kurve, kurvini sinovi, kurvari i kuplermajstori, a još manje se možeš tendenciozno – revolucionarnim putem – pretvoriti u ološ i očekivati da te belosvetski ološ ostavi na miru.

štamparstva i štamparskih grešaka

za razliku od Politike u kojoj osim tipfelera jedva da ima ičeg drugog i koja je, u stvari, sama po sebi – kao pojam i fenomen – jedna ogromna štamparska greška, možda i najveća u istoriji

Auto-put Beograd–Zagreb u stvari je široki put koji vodi u propast

Beskonačno i bezgranično se, reče, projavljuju isključivo u srcu, ne u prostoru, utuvi to, Kaloperoviću.

Svet, to jest nerazmrsivo klupko paklenih strasti koje ga čine, definitivno treba prezreti iz dubine duše, pomislih u dubini duše, a šta ja radim?

dok mu svet ne nanese mnogo poniženja i zala, ne ostavljajući mu praktično nikakvog izbora, malo je ko spreman da se odrekne sveta, a ako ga se i odrekne, onda to odricanje bude neiskreno, polovično, žalosno je, ali je tako.

Ti si, rekao je potom, hodajući, empirijski, dokaz bezgraničnosti Božijeg milosrđa i ko tebe makar ovlaš poznaje, a ne poveruje, taj je izgubljen kao što si ti, po svim pravilima, trebalo da budeš izgubljen i kao što bi bio izgubljen da te Božije milosrđe nije, po meni nezasluženo, nagradilo očišćujućim bolestima, verovatno samo zato da nada da nikada ništa nije izgubljeno ne bi sasvim nestala sa lica ovog sveta, ne vidim drugi razlog.

svetlost čini stvari vidljivim, ali da je sama po sebi nevidljiva.