Tebi u lice

Pa gde ćeš većeg mučenja
I goreg jada,
Nego što živiš upravo ovde
I sada?“

U gradu nije toliko hladno
kao kod mene na brdu
dosadni beton i košava
uništeni parkovi zagovnani kockarnicama
i mafijaškim kafanama
Krimosi su ponovo napravili
igrališta za decu
u otetim parkovima,
danju se igraju nečija deca
a noću dolaze oskudno odevene devojke
brundaju džipovi
iz kojih me gledaju opasne face
Ponekad noću izbije tuča
ponekad noću neko puca
pa u zoru kada krenem na posao
ugledam na travi krvave maramice
i parkirane policijske automobile
Sve u svemu
situacija nije baš tako loša,
naročito uveče kada legnem u krevet
prebacim preko sebe tri ćebeta

želim da vidim brazde
ožiljke
krv
hoću da znam
koja ti misao bičuje lak san
kojom rukom ubijaš
a kojom ljubiš
i da li ih ponekad pomešaš?
Želim reči sazdane od butina
od zuba i noktiju
reči-pesnice
koje probijaju tanke zidove zadružne stvarnosti