Da je ona sama mogla da zamisli nekakvu budućnost, bilo bi to društvo životinja oslobođenih gladi i biča, jednakih, tako da svaka radi u skladu sa svojim sposobnostima, dok snažne štite slabe, kao što je ona zaštitila izgubljene pačiće potkolenicom u noći Majorovog govora. Umesto toga – nije znala zašto – došli su do toga da niko ne sme da kaže šta misli, da opasni psi reže i tumaraju svuda, i da moraš da gledaš kako ti rastržu drugove