Rečnik ne pretenduje da se dopadne čitaocima. On je tu da upozori i zabavi. Najpre, na opscene reči – psovke, kletve, diskriminišući govor. Primetićemo da su one prisutne u dijalektu ruralnog juga Srbije, podjednako koliko i u varošima Bosne, Šumadije i Vojvodine ili u novobeogradskim blokovima zgrada. Bilo da se radi o urbanom žargonu ili seoskom dijalektu, ponekad nam se učini da sirovost izraza preovladava i dominira kao način razmišljanja, govora i ponašanja. Ovde se ne radi o govoru radničke klase ili nekog supkulturnog pokreta; ne, ovaj jezik prožima sve društvene slojeve i kao takav je postao okosnica načina života nudeći jednostavna rešenja, izgleda primerena tranzicijskom vremenu i na decenije otegnutim društvenim problemima.
