onaj ko odlazi ne nosi fotografije sa sobom, to bi bilo kao da nosi ceo svoj život, kao da sa starim životom nije raskrstio. Obarajući tango života. Prošlost mora da umre, da bude izbrisana, inače nema novog života, to je jasno kao dan. Zašto bi u novi život iko nosio stari? Ne, fotografije će ostati tamo, na tim policama i na tim komodama za koje su i uramljene, ostaće tamo gde o njima može da se govori, gde one imaju smisla, gde razgovori o trenucima koji su na njima ovekovečeni služe da utvrde, ili da poprave, sadašnji trenutak. Jer ima smisla o njima govoriti.
U novom životu, fotografije starog su višak, uvreda, neka zloba koju niko ne bi mogao da razume.
Zato u novi život čovek ode simbolički go. Skine staru kožu. A na staroj koži su uspomene, sećanja, ono što je bilo. Šare prošlosti.