Neznanac u mom grobu

„Normalnost je pitanje kulture i konvencije. Ako živite u ludačkoj kulturi, morate biti iracionalni da biste želeli da se uklopite. Potpuno racionalna osoba prepoznala bi ludačku kulturu i odbila da se uklopi. Ali neuklapanjem takva osoba bira da bude nazvana ludom u tom konkretnom društvu.“

Vrati se, Dejzi, dušo, na kraj duge, svom ćupu zlata i zgodnom princu. Stvaran svet je ružno mesto za tridesetogodišnje devojčice koje srljaju u katastrofu.

Čak i sada nije znao zašto nije tada prestao; bio je svestan jedino toga da je mučni nemir u njemu prestajao kada je igrao neku opasnu igru, bilo da je varao na kartama ili nasamarivao neku stanodavku ili, kao sada, igru gde je ulog njegov sopstveni život

Prvo jedan prolazni trenutak krivice, praćen prelaskom krivice u nagon da okrivi drugog, da bi se taj osećaj prelio u osvetoljubivost, a osvetoljubivost u osećaj moći: Svima ću im pokazati, boga mi

„Molim te, ne plači“, reče Dejzi umorno. „Ništa se nama nije dogodilo osim što smo obe malo starije, pa ti želiš više mog života nego što sam ja spremna da ti dam

To što je voljena nije bio problem. Problem je bio to što, kada se na nekog usredsrede snažni ljudi poput Džima i njegove majke, gubi se na spontanosti. Gubi se sposobnost za ljubav.

Nije ga znala dovoljno dugo da bi shvatila kako je ta tajnost u vezi sa veoma trivijalnim pitanjima deo njegove ličnosti jednako kao i razoružavajuća iskrenost u vezi sa nekim važnim i ozbiljnim stvarima

Nisam se ja ni sa kim muvao.“ Fildingov ton bio je tim oštriji i sigurniji što je više lagao

Možda će vam povratak kući biti lakši nego što mislite. Ova prošla nedelja bila je nešto kao – kao mali odmor od stvarnosti. Za oboje. Ali sada je to gotovo. Iskrcavamo se, šta god da nas je vozilo.

vakog dana, svakog sata prethodne nedelje pomalo je umirao, a još mu je dugo ostajalo.