Unutrašnje dvorište

Завладала је стаклена тишина.

Вечерас ти промени завесе на прозорима. Одабери неке светлије, без облака, ако може са извезеним пуним месецом.

Низали су се предели, расли су и венули ветрови, омицали се дани, излегле дуге су училе да лете,

Шта су то јава и сан
Човек је јава и сан. Јава је његов лик, а сан његов одраз. Прву од близанаца људи показују. Њом се диче, њу фотографишу, она им служи за препознавање и легитимисање. Друго, оно од сна сачињено, људи брижљиво чувају, често затварају, некада крију. Са њим воде разговоре у два ока. Од њега страхују, јер им је познато да је одраз старији од лика.

Шта би било да нема наших мајки које спречавају да се ишта баца? Шта би нам остало да нема наших чуварних мајки и наших брижних жена које не допуштају да се било шта расипа? Свет би се свео на фасциклу, на прашњаву кутију смештену на врху ормара, на одбачени картонски кофер у подруму, на нахткасну коју нико не отвара, на празне, обрнуте тегле у шпајзу, на шатулицу крцату ситницама, на фиоку или две успомена.

Нама, као, ништа не треба. Прерасли смо. Превазишли смо. Имамо свега. На речима нам није стало ни до живота. Бахати мушки сој. У суштини много патетичнији од тих, како их ми називамо „тугаљивих“ стварчица. Недостаје нам само простор. Да се ширимо, размећемо и прскамо од самозадовољства.

Страшна је та „очна болест“ поимања света. Почне тако што мислиш, чак наводно утврдиш, да није велико ово, па оно, затим и да оно до онога није ништа нарочито... И тако редом, све око тебе се смањује, скупља се, а заправо ти постајеш све мањи или све мање радознао, у сваком случају све мање спреман да будеш опчињен – тачно оном брзином којом и одрасташ.

– Стари, да ниси ти мало ћушнут?! Ако ниси уврнут, изветрио сигурно јеси!

Ниједна светла тачка вашег живота није толико светла као телевизијски екран.

ек када умру, други примете њихов нестанак,

Сести за сто. Узети папир и оловку. Усредсредити се. На нечије куцање одговорити са „да“. Подићи главу и видети да у собу улази ваша сестра са писмом у рукама. Савет за „разговор“ преписати из сећања.