Ljuta sam na sebe što je toliko vremena prošlo, a među nama je uvek bilo ovako. Umorila sam se od toga što stalno ja moram da nas guram kroz promene, i da sve čega se prihvatimo a nije predvidljivo, nailazi na toliki otpor sa tvoje strane. Ti si opet tužan što te stalno pritiskam, što te nikad ne puštam da počineš, nikada nisam zadovoljna, nikada ne mogu da pustim da ono što je dobro tako i ostane. Kažeš mi da uvek sve mora da bude po mom.