Beogradski trio

moral ne predstavlja ništa ako se svede na formu dobrog vladanja

Zatim je između njih počeo jedan čudan razgovor koji ću po sećanju pokušati da prepričam. Omer je rekao: „Ja sam osuđen na smrt. Ali meni i mojima je ponuđeno da zaradimo život. Kako ćemo to postići? Tako što ćemo tebe i tebi slične prevaspitati. Mi nemamo drugog izbora. To ćemo pokušavati dokle god vi ne savijete šiju i kleknete. Ako se to ne desi, onaj ko ne bude prevaspitan neće biti ostavljen u životu. A ako kojim slučajem preživi, onda nama, koji smo imali zadatak da ga prevaspitamo, nema života.“

Tankosić je na to rekao: „Život sam po sebi ne predstavlja ništa ako nema bilo kakav smisao. To što ćeš ti i tvoji, da bi preživeli, pobiti druge neće vam doneti ništa osim gole biološke egzistencije i vi ćete, kad-tad, biti suočeni sa potpunim besmislom svoga postojanja.“

„Svet je postavljen ispred vatre kao šahovska tabla ispred kamina, tabla na kojoj osmišljavamo svoje najuzbudljivije poteze. To je samo igra.“

Među nama otpočetka postoji prećutni dogovor da se radi samo o seksu a ne nekim dubljim osećanjima. On je čak rekao: „Koristimo jedno drugo kao sekire kojima ćemo poseći one koje zaista volimo.“

On mi je na to rekao: „Ima osoba na ovom svetu kojima je suđeno da same sebe unište, i nikakvo razumno dokazivanje ne može im pomoći.“

Iako je svestan svakog nesklada, svake nesreće u prirodi čoveka, umetnik ne može da uradi ništa kako bi upozorio svoje prijatelje, da ukaže, da vikne na vreme i pokuša da ih spase. To bi bilo beskorisno. Jer svi su oni svesni kovači sopstvene nesreće

Sve što umetnik može da kaže kao imperativ jeste: Razmišljaj i plači!“

Dužnost je svakog rodoljuba da kreativno mrzi svoju zemlju.“

Samo tri stvari mogu se raditi sa ženom. Možeš da je voliš, da patiš zbog nje, ili da je prebaciš u književnost“

Umetnikovo delo predstavlja jedinu zadovoljavajuću vezu koju on može da ima sa bližnjima, pošto on prave prijatelje traži među mrtvima i nerođenima“,