Zatim je između njih počeo jedan čudan razgovor koji ću po sećanju pokušati da prepričam. Omer je rekao: „Ja sam osuđen na smrt. Ali meni i mojima je ponuđeno da zaradimo život. Kako ćemo to postići? Tako što ćemo tebe i tebi slične prevaspitati. Mi nemamo drugog izbora. To ćemo pokušavati dokle god vi ne savijete šiju i kleknete. Ako se to ne desi, onaj ko ne bude prevaspitan neće biti ostavljen u životu. A ako kojim slučajem preživi, onda nama, koji smo imali zadatak da ga prevaspitamo, nema života.“
Tankosić je na to rekao: „Život sam po sebi ne predstavlja ništa ako nema bilo kakav smisao. To što ćeš ti i tvoji, da bi preživeli, pobiti druge neće vam doneti ništa osim gole biološke egzistencije i vi ćete, kad-tad, biti suočeni sa potpunim besmislom svoga postojanja.“