Piranezi

Možda je tako kada si sa drugim ljudima. Možda čak i ljudi koji su ti dragi i kojima se neizmerno diviš mogu da te navedu da vidiš Svet onako kako radije ne bi.

Svet deluje Potpuno i Celovito, a ja, njegovo Dete, uklapam se savršeno u njega.

Kuća je vredna zato što je Kuća. Dovoljna je sama po sebi.

Shvatio sam da nas je potraga za Znanjem ohrabrila da Kuću posmatramo kao nekakvu zagonetku koju treba raspetljati, tekst koji treba protumačiti i da će, ako ikada otkrijemo Znanje, biti kao da je Vrednost oteta od Kuće, a sve što ostane biće samo dekor.

Mislio sam da je moguće da Znanje postoji. Ali isto tako sam mislio da je moguće da ne postoji. Bilo kako bilo, nije mi više bilo važno. Nisam više nameravao da gubim vreme tragajući za njim.

Stepeništa su uglavnom sagrađena u istim velelepnim razmerama kao i ostatak Kuće i svaki Stepenik je gotovo dvostruko viši nego što bi meni odgovaralo. (Kao da je Bog prvobitno sagradio Kuću s namerom da je nastani Divovima, pre nego što se neobjašnjivo predomislio.)

iako sam shvatao izvesne stvari u vezi s kretanjem Plima, nisam razumeo njihovu Prirodu. Mislio sam da su sve one manje-više iste. Zapanjio bih se kada bih otišao da dočekam Plimu, očekujući obilje ribe i morske vegetacije, da bih otkrio da je ona blistava, bistra, prazna.

Ali šta je nekoliko dana smrzavanja u poređenju sa novim albatrosom na Svetu?

iznad svega, imam osećaj da je sama, možda svojim izborom ili možda zato što niko drugi nije bio dovoljno hrabar da je prati u tamu.