Šangajska princeza

Рекла је: „Нисам желела да говорим странцима о својим патњама, јер они то не могу да стварно схвате. Што јаднија ја испаднем, за њих је боље, јер им то омогућава да осећају као да они у ствари имају диван начин живота.“

да није било неприлика и

шкоћа, никада не би сазнала колико је снажна као личност“.

Захваљујем Дејзи јер ми је омогућила да научим да живим пркосећи ветру и таласима, да истрајем у свом интегритету и начину живота, да сачувам независан дух целога живота, у добрим и лошим временима, али и да останем топлог срца и пуна бриге за друге.

Увек сам мислила да човек не треба да поднесе превише тешкоћа и напора, као што чист лист папира не може да поднесе превише брисања. После много брисања, лист папира више неће бити чист, док ће особа која сувише пати постати огорчена.

Дејзи никада није говорила деци о својој тузи,
нити се икада жалила на мужа. Настојала је да сакрије бриге, када је остала удовица на пола свога живота. Такав бол
мајка увек трпи како би заштитила децу.