„Šta ima?“, upita ona.
„Neće ti se dopasti ovo“, reče on. „Kresnica je odlepršala.“
Džulija načas nije mogla da natera mozak da prihvati to što on govori. „Mora da se šališ.“
„Rekla je panduru na vratima da ide s drugaricom na kafu i da ćeš ti s njima.“ On udahnu. „Uhvatio sam je na telefonu pre nekoliko minuta. Bila je na nekoj železničkoj stanici.“
Džulija je zažmurila. O, Grej, šta si to uradila?
Ona pokuša da se stavi na Grejino mesto. Kuda bi to mogla da ide sa Kloi a da je toliko važno da bi sve stavila na kocku? Nije bilo teško odgovoriti na to pitanje.
„Ide u Oksford.“ U njenom glasu nije bilo sumnje. „Mala budala će otići tamo i probati da spase svoju majku.“
Uspravivši se, ona upali kola i zalupi vrata. Mora da stigne tamo i da je spreči pre nego što ova nastrada.
„Jesi li još u Londonu?“, upita Rajan.
„Da, zašto?“
„Dođi po mene“, reče on. „Biću ispred Broja 10.“
Džulija ubaci u brzinu. „Stižem.“