Zen i umetnost održavanja motocikla

Nevolja je u tome što eseji uvek moraju da zvuče kao da Bog govori za večnost, a nikada nije tako. Ljudi bi morali da shvate da to nije ništa drugo nego govor pojedinca sa jedne tačke u vremenu i prostoru i pod određenim okolnostima.

Živimo u haotičnim vremenima, a mislim da haotična osećanja izaziva nedoraslost starih oblika misli da se nosi s novim iskustvima. Jednom sam čuo da jedino pravo učenje sledi iz poteškoća, kad umesto da širite grane onoga što već znate, morate da stanete i neko vreme kopate naokolo dok ne pređete preko nečega što vam onemogućuje da proširite korene onoga što već znate. To je svakome poznato. Mislim da se ista stvar događa sa celom civilizacijom kad je potrebno širenje u korenima.

Iz tog obrasca mog života pojavilo se verovanje da krizu prouzrokuje neprikladnost postojećih oblika misli da se nose sa ovim stanjem. Problemi ne mogu da se reše racionalnim sredstvima jer je sama racionalnost izvor problema. Jedini koji se s tim nose rešavaju probleme na svom ličnom planu napuštajući ‘čistu’ racionalnost i ravnaju se samo prema osećanjima.

Gledate kuda idete, gde ste sada i sve to nema smisla, ali onda se okrenete i pogledate gde ste bili i čini vam se da se javlja neki obrazac.

„Rascep između umetnosti i tehnike potpuno je neprirodan. Samo što traje već toliko dugo da čovek mora da bude arheolog da bi doznao kada se to razdvajanje odigralo. Sastavljanje roštilja je u stvari davno izgubljena grana vajarstva, toliko udaljena od svojih korena vekovima pogrešnih intelektualnih skretanja da i samo povezivanje te dve stvari zvuči apsurdno.“

„Zapravo, ova ideja nije tako neobična“, nastavljam. „Pogledajte ponekad neiskusnog ili lošeg zanatliju i uporedite njegovo sa ponašanjem majstora za koga znate da odlično obavlja posao, pa ćete videti razliku. Majstor se nikad ne pridržava nijednog reda u uputstvima. On donosi odluke dok radi. Zbog toga će biti pažljiv i usredsređen na ono što radi. Njegovi pokreti i mašina su u nekakvom skladu. On se ne drži pisanih uputstava jer priroda materijala kojim rukuje određuje njegove misli i pokrete, koji istovremeno menjaju prirodu materijala kojim rukuje. Materijal i njegove misli menjaju se zajedno u nizu promena dok se njegov duh ne smiri u času kad i materijal bude na svom mestu.“

U takvim uputstvima, čoveka u stvari ljuti to što oni dopuštaju da se roštilj sastavi samo na jedan način – njihov način.

Češće čovek oseća nemir čak i kad je ispravan

„Češće čovek oseća nemir čak i kad je ispravan, i ja mislim da se upravo o tome radi u ovom slučaju. Ako ste zabrinuti, stvar nije u redu. To znači da nije dovoljno pažljivo proverena. U svakoj industriji mašina koja nije proverena smatra se ‘pokvarenom’ i ne sme da se upotrebljava čak i ako savršeno radi. Vaša zabrinutost zbog roštilja je isto to. Niste ispunili poslednji uslov postizanja duševnog mira, jer osećate da su ova uputstva previše komplikovana i da ih možda nećete pravilno razumeti.“

Gadilo mu se da izađe pred punu prostoriju studenata i govori. Bilo je to potpuno nasilje nad njegovim usamljenim, izdvojenim načinom života, pa je osećao ogromnu tremu, samo što se to nije nikada odražavalo na njemu na pozornici, nego pre kao nepodnošljiv intenzitet svega što je radio.