Moć geografije

On je 1935. godine promenio naziv države u Iran kako bi ime odražavalo i mnoštvo etničkih grupa u zemlji. Njegova misija bila je da zemlju uvede u dvadeseti vek, i stoga se posvetio građevinskom programu koji je podrazumevao izgradnju mreže pruga koje bi povezale sve glavne gradove u zemlji.

Anglo-persijska naftna kompanija (kasnije BP) osnovana je 1909. i Britanci su kupili paket upravljačkih akcija. Posle rata London je bio potpuno rešen da od Persije napravi svoj protektorat, ali jedan oficir persijske kozačke brigade imao je drugačije ideje. Reza Kan je 1921. godine umarširao u Teheran sa svojih 1.200 vojnika i suštinski preuzeo vlast. Iranski parlament Medžlis je 1925. godine izglasao razrešenje dotadašnjeg šaha i Reza Kan je proglašen za šaha Rezu Pahlavija.

Posle otkrića izvorišta nafte pre početka Prvog svetskog rata, Britanci su se potrudili da steknu ekskluzivno pravo da naftu vade iz zemlje i prodaju je. I kako je Vinston Čerčil kasnije napisao: „Sreća nam je udelila nagradu iz zemlje bajki koja prevazilazi naše najluđe snove.“

To što se Persija proglasila neutralnom u Prvom svetskom ratu nije sprečilo britanske, nemačke, ruske i turske snage da je koriste kao bojno polje. Kad se rat završio, Rusi su bili zaokupljeni svojom revolucijom, Nemci i Osmanlije su doživeli poraz i ostali su samo Britanci.

Na sredini zastave prikazana je crvena lala – simbol mučeništva.

Njihovo preobraćanje u šiite izazvalo je duboko neprijateljstvo prema Persiji i pomoglo im da steknu nacionalni identitet, snažnu centralnu vlast i nepoverenje prema manjinama, što sve traje vekovima. Zahvaljujući ovome Iran je postao ovakva zemlja kakva jeste, to je takođe doprinelo javljanju napetosti sa Libanom, izbijanju ratova sa Jemenom i Sirijom, a uticalo je i na sukobe Irana sa Saudijskom Arabijom, posle Iranske revolucije 1979. Ovo ne znači da na sve ove događaje nisu uticala i politička rivalstva, ali verska podeljenost bila je ključna u oblikovanju njihovog identiteta, a verski identitet Iranaca vuče poreklo od Safevida.

Safevidi su ključna prekretnica u istoriji. Kralj Ismail I je 1501. godine proglasio šiitski islam zvaničnom verom. Uzrok raskola između sunita i šiita u islamu leži u njihovom sporu oko toga ko je trebalo da nasledi Poslanika Muhameda posle njegove smrti 632. godine nove ere i bitke kod Kerbale 680. Mnogi istoričari smatraju da je potez kralja Ismaila bio uglavnom politički motivisan. Baš kao što je Henri VIII morao da definiše svoje carstvo u odnosu na Rim, pa je stvorio Anglikansku crkvu, o čemu će više reči biti u poglavlju o Ujedinjenom Kraljevstvu, tako je Ismail morao da definiše Safevide u odnosu na njihovog arhineprijatelja – sunitsko Osmansko carstvo.

Arapi su na kraju izgubili, ali je zato islam pobedio. Zaratustrijanci su ugušeni, njihovi sveštenici pobijeni, a islam je postao glavna vera. Persiju su uključili u kalifat, ali zbog same veličine zemlje, i snage njenih kultura, narod se nikad nije asimilovao i uvek je ostao svestan granice između sebe i spoljašnjeg sveta. I to će se samo pojačati nekoliko vekova kasnije kad Persija prihvati šiitski islam.

Ali nije uspeo da istera svoju volju do kraja. Kad ga je nekoliko grčkih kraljevstava naljutilo jer ga nisu poštovali dovoljno (ili mu nisu plaćali reket), napao je grčko kopno. Stvari su pošle nizbrdo u Maratonskoj bici 490. godine pre nove ere, u kojoj je Grčka odnela brzu pobedu. Darije je umro četiri godine kasnije, a nasledio ga je sin Kserks, koga su takođe porazili Grci, označivši time početak kraja prvog Persijskog carstva, do čega je došlo 150 godina kasnije. Kir i Darije su dodali svom imenu „veliki“, ali njihovo carstvo je uništilo jedno još veće istorijsko ime – Aleksandar Veliki Makedonski. On je 331. godine pre nove ere pregazio persijsku vojsku, a onda spalio njihov glavni grad Persepolis.

Kira je nasledio sin, koji je pripojio carstvu Egipat i delove današnje Libije, pre nego što je Darije I preuzeo vlast 522. godine p. n. e. i proširio granice carstva na delove današnjeg Pakistana i severne Indije pa sve do doline Dunava u Evropi. Jevrejima u Izraelu je dozvolio da obnove Jerusalimski hram i podržavao je veru zaratustrijanaca. Uspostavljena je prva poštanska služba preko štafetnih konja, i započeo je ogroman građevinski projekat popločavanja puteva dugačkih nekoliko hiljada kilometara.