Himerina krv: roman o Dučiću

Што се више пење, то га више ударају.

Уз славу и поштовање иду и непријатељи.

Љубав је ипак јача: испере сваки грех, сваку срамоту; све што је лоше, нечасно и бљутаво, она или пребрише или оправда

се не можемо видети – почео је да Петру диктира одговор. – Не могу да се рукујем с тобом јер си ти Хрват. Вама су руке крваве, а ја своје нећу да испрљам.

развију. Лажови по духу. Причају о сопственим краљевима као да су Руси или Енглези, а ниједног краљевског гроба немају; ниједног имена краљице нити ниједне принцезе удате у европске породице. Разобличиће их он, до краја.

Они су само хорде убица и чопори кољача, који током целе своје историје нису успели ни сопствени језик да

Знаш ли шта је највећи проблем? Југословенство! Да смо гледали свој интерес, не бисмо ратовали. Не би нас клали. Овако смо гледали заједничку корист.

Они желе искључиво неког Хрвата, католика, па да с њим наставе да пишу измишљену историју или да краду од Срба и Дубровчана хероје и мученике. Због тога их Дучић неће удостојити дипломатске посете, већ ће самостално, и без најаве, обићи гроб Светог Петра, чији трон су узурпирали.

Нажалост, ми смо уласком у нову државу своју културу унизили.

Помешали смо победнике и губитнике. Праведнике и крволоке. Лажове и бестиднике поставили смо поред истинољубаца. Као кад чисту воду помешаш са водом пуном бактерија.

Нико се талентованих и добрих не боји колико их се плаше просечни. И кукавице. А код нас су такви увек на власти. Најгоре је што их на та места бира поштен народ.