Okean na kraju puteljka

„Dirljiva, rečita i zastrašujuća, besprekorno ispripovedana bajka koja nas podseća u kojoj meri iskustva iz detinjstva oblikuju naše živote.“
— Kirkus Reviews
Saseks, Engleska. Sredovečni čovek se vraća u svoj detinji dom kako bi prisustvovao sahrani. Iako je kuća u kojoj je živeo odavno porušena, nešto ga vuče ka farmi na kraju puta gde je, kada je imao sedam godina, susreo izuzetnu devojčicu po imenu Leti Hempstok i njenu majku i baku. Već decenijama nije ni pomislio na Leti, a ipak, dok sedi iza oronule stare farme pokraj jezerceta (jezerceta za koje je ona tvrdila da je okean), preplavljuje ga nezapamćena prošlost. A ta prošlost je isuviše čudna, zastrašujuća i opasna da bi se bilo kome desila, a kamoli malenom dečaku.
Četrdeset godina ranije, neko je počinio samoubistvo u ukradenom automobilu na toj farmi na kraju puta. Ta smrt je, poput vatrometa, pripalila fitilj i odjeknula na nezamisliv način. Oslobođen je mrak, nešto jezivo i krajnje nepojmljivo malom detetu. A Leti — čarobna, umirujuća, prepametna za svoj uzrast — obećala je da će ga po svaku cenu zaštititi.
Inovativno delo majstora pripovedanja, Okean na kraju puteljka je ispričan sa nesvakidašnjim razumevanjem svega onoga što nas čini ljudima; Gejmen nam pokazuje moć priča kako bi otkrio tamu koja vreba u nama i oko nas i zaštitio nas od nje. Ovo je potresna, zastrašujuća i elegična bajka, krhka kao leptirovo krilo, preteća kao nož u tami.
„Gejmen crpi mitsku topologiju — trostruku boginju, vodu života (jezerce koje je zapravo okean) — i milje sopstvenog detinjstva kako bi izgradio kosmogoniju i postavio pozornicu za gracioznu priču kakvu nije ispripovedao još od Zvezdane prašine… [ovo je] divna pripovest.“ 
— Booklist
„Ovaj predivno napisani roman zariće svoje kandže u vas i neće vas pustiti još dugo pošto ga pročitate.“ 
— New York Post