Kraj je uvek blizu

Fizičar Artur Holi Kompton je napisao: „Ako sa tako razornim oružjem čovek treba da preživi, mora ubrzano da raste u ljudskosti.

Glavna uloga vojske je da civilizovane ljude osposobi da se nose sa onima manje civilizovanim

komandovanje – služi da se nadoknadi prednost u čvrstini i snazi, koju imaju oni na nižem civilizacijskom nivou.18 „Kada ih uporedimo sa civilizovanim čovekom“, napisao je o Germanima koje su stalno pobeđivali rafiniraniji Rimljani, „varvari su u prednosti jer imaju ratobornost i neukroćene životinjske instinkte, urođenu, ogoljenu snagu i čvrstinu. Civilizacija rafinira ljudska bića

Nemački vojni istoričar s početka dvadesetog veka Hans Delbrik izneo je teoriju da sve ono što je karakteristično za modernu vojsku – organizacija, taktika, obuka, logistika

Kroz istoriju šušte svilene papuče koje se penju stepenicama i odzvanjaju potpetice vojničkih čizama koje silaze“, rekao je navodno Volter. To njegovo zapažanje odnosi se na stav da se sudbina naroda i civilizacija ili kultura odvija u skladu sa karakterom ljudi, a na karakter jak uticaj imaju materijalne i moralne

Moj deda voleo je izreku: „Hvala ti bože što sam milošću tvojom izbegao tuđe nevolje.“

sudbina naroda i civilizacija ili kultura odvija u skladu sa karakterom ljudi, a na karakter jak uticaj imaju materijalne i moralne uslovljenosti društva.

Još otkako su ljudi počeli da pišu istoriju, neki istoričari su tvrdili da iz teških vremena ljudi izlaze bolji, jači, čvršći, da savladavanje prepreka – rat, glad, nemaština, ili neka druga vrsta muke – stvara jače, otpornije, možda čak moralnije ljude, čoveka s više vrlina.