Pod tuđim uticajem

Čovek voli da čuje šta se dešava, da bude u korak s najnovijim načinima da se bude isprazan i budalast.

Kako samo brzo pronalazimo razloge da odobrimo ono što nam se dopada!

Svoju sam vrednost merio časnim radom i pravičnim nagradama. Kao i drugi veliki ljudi koje snađe nesreća“, dodao je uz osmeh. „Moram nastojati da potčinim svoj duh sudbini. Moram naučiti da prihvatim da sam srećniji nego što zaslužujem

Sada nemam sebi, koliko je tako nešto moguće ljudskoj prirodi, zbog čega prebacivati, a ako se ne varam, nije loše u miraz doneti snažno osećanje odgovornosti.“

U svakom času čujem nešto što me savladava. Utišavate glas, ali ja razaznajem zvuk tog glasa i kada je on drugima nečujan. Suviše ste vi dobro i suviše izvanredno biće! Odista ste prema nama pravični. Verujete da i među muškarcima postoji istinska naklonost i postojanost. Verujte da je ona nadasve žarka i nepokolebljiva i kod F. V

To je razlika u mišljenju koja ne priznaje dokaze

Možda i hoću. Da, da, ako biste bili ljubazni, nemojte se pozivati na primere iz knjiga. Muškarci su uvek uživali svaku prednost u odnosu na nas jer su mogli da iznesu svoju stranu priče. Obrazovanje je na njihovoj strani u mnogo većoj meri; pero je u njihovim rukama. Ne dozvoljavam da se knjigama išta dokazuje.“

Osećala je da se može mnogo više uzdati u iskrenost osećanja onih koji bi ponekad izgovorili pokoju nemarnu ili ishitrenu reč nego u osećanja onih koji nikada nisu gubili prisebnost i kojima se reči nisu otimale.

Dobro društvo je za mene, gospodine Eliote, društvo umnih i dobro obaveštenih ljudi, koji imaju mnogo toga da kažu; to ja nazivam dobrim društvom.“

„Varate se“, rekao je nežno, „to nije dobro društvo, to je najbolje društvo. Za dobro društvo vam je potrebno samo dobro poreklo, obrazovanje i maniri, a što se obrazovanja tiče, ono uopšte nije neophodno. Dobro poreklo i maniri su od suštinskog značaja, ali malo znanja ni u kom slučaju nije opasno u dobrom društvu; upravo suprotno, može biti od koristi. Moja

Verujem da su poimanja mladića od dvadeset jedne ili dve godine“, rekao je, „kada je reč o tome kakvi bi trebalo da mu budu maniri da bi bio pravi gospodin, smešniji od manira ma kog drugog soja ljudi na svetu. Ludost onoga čime se služe može samo da se uporedi ludošću njihovih zamisli