Nebojša Jojić

Za njih se budućnost ne podrazumeva, nije izvesna, svaki sledeći dan je božji dar. U Egiptu vreme stoji, ali se mora zadobiti. Istovremeno, civilizacije koje dugo postoje nose u sebi osećaj večnosti i jasnu spoznaju da ovaj život nije toliko važan, već samo treptaj oka u okeanu vremena, kratki čin u procesu beskonačnog ponavljanja, kao izlazak i zalazak sunca ili godišnje poplave Nila. Zato je lepo otići u Egipat i ostati tamo dovoljno dugo da se razume potreba uživanja u svakom danu naših života i da se istovremeno spozna večno trajanje.

divnog Asuana, koji mi sve više prija što sam stariji, gde je Nil najlepše plav a pesak dukat-zlatne boje, odakle su zaplovili prvi brodovi na krstarenja u aranžmanima Tomasa Kuka, oca modernog turizma, u praskozorje svakoga jutra polazi se u avanturu zvanu Abu Simbel.

Jedna od legendi kaže da je, tražeći lekoviti Hatorin plavi kamen da bi izlečio svoju voljenu suprugu Nefertari, Ramzes II duboko u Nubijskoj pustinji od crnog vrača dobio savet da ga potraži „na mestu gde se zlato preliva u srebro“. Lutajući dalje pustinjom, kralj je naišao na žalo gde je srebrni Nil zapljuskivao zlatni pesak Nubije. Pronašavši plavi kamen i izlečivši njime kraljicu, Ramzes II se kasnije vratio na to mesto i u zahvalnost bogovima podigao velelepni ansambl svetilišta.

Ne mora čovek biti odeven u zlato da bi sijao, arapska je izreka.