Kalipso knjiga

Ako ne obnovite svoj život, kriza, nevolja ili drama koju ste iskusili biće vaša referentna tačka, vaša merna jedinica, centar vašeg univerzuma, i bez vaše svesti, rukovodiće vašim izborima, sećanjima, strahovima i željama.

Vaš život se neće spontano zaceliti. Nemojte čekati da se nešto dogodi samo zato što to želite, jer sama želja nije dovoljna da izleči naše živote. Akcija je ono što će vam doneti bolji život i pomoći vam da prevaziđete nevolje. Jeste li spremni da preduzmete korake? Jeste li voljni da sebe ponovo izgradite?

Zašto ustajete svakog jutra? Šta vas motiviše da svakog jutra ustanete iz kreveta? U Japanu postoji termin koji opisuje naš razlog za život ili bitisanje: ikigai. Svi imamo ikigai, čak i ako ga ne znamo. U stvari, potraga za ikigaijem je ono što donosi velike doze zadovoljstva i samoispunjenja, jer kad se povežete sa svojim ikigaijem, vaš život će dobiti smisao.

za učenje i utvrđivanje naučenog potrebno vreme i otvoren i radoznao stav.

grnčarija i život mogu da se slome u hiljadu delova, ali to nije razlog da prestanemo da živimo intenzivno, radimo na njemu intenzivno, i da u njega ulažemo sve svoje nade i snove. Umesto da izbegavamo život, treba da naučimo da se posle nevolja popravimo.

Često ne vidimo realnost kakva jeste već kakvu bismo želeli da bude. Ljudi su onakvi kakvi jesu, ne onakvi kakvi biste želeli da budu. Život je onakav kakav je, ne onakav kakav biste želeli da bude. Stvari su onakve kakve su, ali mi često ne želimo da ih vidimo baš onakvim kakve jesu i stvorimo potpuno izobličenu sliku realnosti.

Tokom našeg života iskusićemo probleme i krize, to je sigurno, ali dobra vest je da možemo da naučimo da se sa njima nosimo i da ih prevaziđemo. Neprolazna ocena, slomljena ruka ili nesrećna ljubav su situacije na kojima se može raditi i iz kojih se može naučiti. Kriza, problem ili nevolja je samo teškoća koja se mora prevazići. Moramo verovati da je tako i to moramo naučiti našu decu.

Stavite svoja očekivanja u kontekst realnosti konkretne situacije umesto da ih prilagođavate svojim željama, jer ćete tako sebe poštedeti velike količine patnje i bola.

Ne treba da težimo ka tome da budemo neranjivi, da živimo sigurnim i lakim životom, ili da ostanemo kod kuće zbog straha od povrede. Umesto toga, moramo naučiti da budemo snažniji, zalečimo svoje rane, popravimo šta je slomljeno i da iznova izgradimo svoj život.

Razlog zašto ne preduzimamo ništa naročito kako bismo izlečili svoje svakodnevne psihološke rane jeste to što nismo osposobljeni da se sa takvim iskustvima nosimo.

Posvećeno onima koji

pokušavaju da se nasmeju

uprkos bolu koji osećaju