Ed Jang

Za razliku od svetlosti, koja se uvek kreće pravolinijski, mirisi se šire, provlače, preplavljuju i vrtlože.

Ona nam govori da nije sve onako kako nam izgleda i da su sva naša iskustva samo filtrirana verzija svega što bismo mogli da iskusimo. Ona nas podseća da u tami postoji svetlost, da u tišini ima buke, da u ništavilu ima bogatstva. Ona ukazuje na iskrice nepoznatog u poznatom, neobičnog u svakodnevici, veličanstvenog u običnosti.

Kako je pisac Marsel Prust jednom prilikom rekao: „Jedino pravo putovanje… ne bi bilo posetiti nepoznate zemlje, već imati tuđe oči… videti stotinu svetova koje svako oko njih vidi.“

taj čulni balon postoji divna reč – umvelt (nem. Umwelt). Definisao ju je i popularizovao nemački zoolog baltičkog porekla Jakob fon Ikskil 1909. godine. Umvelt na nemačkom znači „životna sredina“ ali ona Ikskilu nije služila da jednostavno označi okruženje u kojem žive životinje. Umesto toga, umvelt je označavao konkretan deo tog okruženja koji životinja može da oseti i doživi – njen perceptivni svet.

Kako je pisac Marsel Prust jednom prilikom rekao: „Jedino pravo putovanje… ne bi bilo posetiti nepoznate zemlje, već imati tuđe oči… videti stotinu svetova koje svako oko njih vidi.“ Krećemo.

umvelt je označavao konkretan deo tog okruženja koji životinja može da oseti i doživi – njen perceptivni svet

One se kreću kao kompletna, potpuna stvorenja, obdarene produžecima čula koje smo mi izgubili ili ih nikad nismo ni imali, okružene glasovima koje mi nikad nećemo čuti“, napisao je američki prirodnjak Henri Beston. „One nam nisu braća, one nam nisu potčinjene; one su drugi narod, uhvaćen zajedno s nama u mrežu života i vremena, i kao i mi, osuđenici su na raskoš i mukotrpan rad koji nam pruža Zemlja.“

Ti pioniri – naši preci – na otvorenom su mogli da vide mnogo dalje nego dok su bili u vodi. Neuronaučnik Malkolm Makajver smatra da je ta promena podstakla evoluciju naprednih mentalnih sposobnosti poput planiranja i strateškog razmišljanja

Ipak, umvelt ne može beskrajno da se širi.

Čula uvek imaju svoju cenu. Životinje moraju stalno da drže čulne sisteme u stanju pripravnosti da bi mogle da reaguju prema potrebi. To je zamorno, kao kad zategnete lûk i držite ga tako sve vreme da biste mogli da ispalite strelu u pravom trenutku