Alice Walker

Mis’im da mi ovde da s’ čudimo. Da s’ čudimo. Da pitamo. I dok s’ čudiš velikim stvarima i dok s’ pitaš o velikim stvarima, neš’ malo i naučiš, skoro slučajno. Al’ nikad ne znaš niš’ više o velikim stvarima neg’ na početku.

Baš onda kad me tol’ko bolelo da ne znam kako se zovem, oni mislili da pravo vreme da s’ pokajem.

Nasmejala se. Ja bila suviše velika budala da s’ pokajem.

Samo da kaže ti ćeš da radiš ono što tvoja mama neće. Prvo je stavio onu stvar uz moj kuk i kao nešto mrdao njome. Onda me ’vatao za sike. Onda gurô onu stvar u moju picu. Kad me bolelo, ja plakala. Počô da me guši i rekô bolje d’ umukneš i navikneš se.