Alice Walker

Mis’im da mi ovde da s’ čudimo. Da s’ čudimo. Da pitamo. I dok s’ čudiš velikim stvarima i dok s’ pitaš o velikim stvarima, neš’ malo i naučiš, skoro slučajno. Al’ nikad ne znaš niš’ više o velikim stvarima neg’ na početku.

Baš onda kad me tol’ko bolelo da ne znam kako se zovem, oni mislili da pravo vreme da s’ pokajem.

Nasmejala se. Ja bila suviše velika budala da s’ pokajem.

Samo da kaže ti ćeš da radiš ono što tvoja mama neće. Prvo je stavio onu stvar uz moj kuk i kao nešto mrdao njome. Onda me ’vatao za sike. Onda gurô onu stvar u moju picu. Kad me bolelo, ja plakala. Počô da me guši i rekô bolje d’ umukneš i navikneš se.

obe mlogo učile iz Netinih školskih knjiga, jer znamo da moramo biti pametne da bi’ pobegle.

Koga briga šta ima da kaže Ebi Bizli, rekô Ćale. Ona ima tol’ku jezičinu da je nijedan muškarac ne bi uzô. Zato i mora da uči decu

Možda i ubiti, rek

se žena uda, treba da drži kuću u redu i porodicu

Mislim, samo je doveo ovamo, ostavio je i nastavio da juri za Šug Ejveri. Eto šta mislim. Nikog da porazgovara, niko da dođe u posetu. On odsutan danima. A onda počela da rađa bebe. A bila mlada i lepa.

. U redu je, Sili. Ti zaslužuješ više od ovoga.

Možda. Mislim.

Harpo, kaže ona. Harpo je najstariji dečko. Harpo, ne dozvoli Sili da ona donosi svu vodu. Ti si sad veliki dečko. Vreme je da malo pomogneš.

Žene rade, rekô on.

Šta?, rekla ona.