Holi Born

Moja veza, moje raspoloženje i hoće li mi veče biti prijatno ili ne, zavise od toga hoće li gomila pretplaćenih osamnaestogodišnjaka šutirati loptu kako valja.

Zašto ne navija za bolji tim? Za ekipu koja pobeđuje? Ako dozvoljavaš da tvoje raspoloženje zavisi od rezultata fudbalske utakmice, zašto navijaš za Aston Vilu?

Svetionik koji pratim.

„ljutnja nije ni pozitivno ni negativno osećanje. To je samo znak da je neko prešao naše granice.“

„’Ko sam ja, jebote?’, zapitala sam se. ’Šta ja hoću?’ Život nije slika s poljima obeleženim brojevima koje treba obojiti. Ne postoji utabana staza na kojoj ćeš pronaći sebe niti pribor za otkrivanje identiteta. U stvari, čak i posle moje krize četvrtine veka, čak i posle čitave godine traženja sebe, i dalje sam imala dvadeset pet godina i radila potpuno iste stvari zbog kojih sam i upala u tu zbrku. Radila sam ono što sam mislila da bi trebalo da radim umesto onoga što mi je bilo jebeno potrebno.“

Radila sam ono što sam mislila da bi trebalo da radim umesto onoga što mi je bilo jebeno potrebno.

Upoznavanje potencijalnih partnera tako izgleda. Svi osim mene su dosadni ili skroz ludi.

Moram da budem lepa iako će svi verovatno gledati samo njih.

To je istina.

Ali ako je stvarno istina, zašto toliko očajnički želim to da podelim s drugima?

Žudim za odnosom kao što je njihov. Žudim za opuštenošću njihove ljubavi. Ona je nesporna: njih dvoje, zajedno, zauvek. Ne pitaju se postoji li neko bolji i ne brinu zbog te mogućnosti, ili bar ne izgledaju tako. Pomišljam koliko im to više psihičke energije pruža. Koliko prostora imaš u mozgu kad je oslobođen misli poput: O čemu razmišljaš? Šta li si zapravo mislio time? Je li ovo ono pravo? Je li ovo najbolji oblik ljubavi kome mogu da se nadam? Hoće li mi život ovako izgledati svakog dana? Jesi li ti onaj pravi? Mrziš li me koliko ja tebe mrzim? Zašto radimo ovo jedno drugome?