Gordana Breberina

More je bolest okrenuta naopačke.

Ako ga dobiješ kao dete, nikad od njega ne ozdraviš.

Gvido Fruskoloni

detinjstvo ima izuzetno značajnu ulogu u životu odraslih ljudi. Ono je njegov temelj. Ako taj temelj nije čvrst, postoji opasnost da se sve ostalo sruši, pre ili kasnije.“

ja za sva sranja u svom privatnom životu rado krivim svoje roditelje, ali problem je u tome što sam sada ja mama. Imam sina i ćerku na putu. I onda? Da li će i oni za dvadeset ili trideset godina mene kriviti za sve?“

Iscrpljena sam. Treba odvesti Samuela u školicu, uspavati malecku preko dana, ustati posle neprospavane noći, spremiti nešto za jelo, nastaviti s normalnim životom kao da se nije desilo nikakvo čudo.

* * *

A desilo se. Ona je tu.

Rodila se Mija.

Zar Zemlja ne bi mogla da prestane da se okreće samo na tren, da malo uživam u njoj?

Zna se šta zapravo znači rečenica: „Hajdemo na kafu.“ Zna se da je to samo izgovor, stidljivo izvinjenje koje znači: „Hajde, slušam te, reci mi šta nije u redu. Pij, biće ti bolje. Vidi, topla je i okrepljujuća, daće ti snagu.“

Odgovorila bih da bi mi pomoglo kada bi mi neko dao šifre, matematičke kombinacije koje bi mi omogućile da se bolje osećam, da shvatim, oprostim, idem dalje ne osvrćući se.

Oduvek se osećam napušteno. Kao greška za koju bih volela da se ne pravi. Kao stvar ostavljena na pogrešnom mestu, koja mora da se snalazi bez dobrih šifara, bez uputstva za upotrebu, čak i bez plana za pronalaženje izlaza.

U nekim situacijama ’strahovi mogu da se nose dođavola’.“

trebaju mi sunce, slana voda, možda i malo preplanulog tena… Imam utisak da bledim… Može li se pobeleti od nedostatka sunca?

„Razmislila sam o tome šta bih volela da radim u životu.“

„To je lepa vest. I? Šta biste voleli da radite?“

„Ništa! Da dobijem na lotou i odem negde gde ima sunca.“