Olivera Miok

„Majke su nesavršena bića i ponekad se čini da su naše najgore neprijateljice, ali nije tako. Samo često ne znaju kako da nas vole. Žive u ubeđenju da mogu da nas poprave i da nas poštede svojih patnji… pritom nisu svesne da svaka žena već mnogo zahteva od sebe i da ima potrebu da upozna sopstvenu patnju.“

Jer se način na koji se voli menja, jer se ljudi menjaju kao i način na koji im je potrebno da budu voljeni, razmišlja. Jer svaka bajka ima kraj i na njenom mestu, često, ostaje samo žudnja za zagrljajem koji daje utehu, koji oslobađa od straha od vremena koje prolazi i koji ti daje iluziju da nisi sam.

postoje zvukovi bogatstva i zvukovi siromaštva

Kao da se pred njegovim očima zatvara krug života, uroboros

koga samo on može da vidi, a koji mu otkriva stvarni smisao njegovog postojanja na ovoj zemlji.

Urlik koji briše nostalgiju za prošlošću i neizvesnost budućnosti i daruje mu sreću večite sadašnjosti.

A u tome je uspela između ostalog tako što je dozivala u sećanje osnovno pravilo svog oca: ništa nije dragocenije od lucidnosti, od vladanja sobom.

Ne zaboravi da ko može nešto da uradi, a to ne uradi, ide kroz život nezadovoljan

Pravo prokletstvo je to što ne primećuješ da si srećan dok ne prestaneš da to budeš. U trenutku kada shvatiš da si bio srećan, od sreće ti je ostao samo odjek.

Kada je neko srećan, nisu mu potrebne reči.